Историјат

КРАТАК ИСТОРИЈАТ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ
Општа занатско – трговачка школа
званично је почела са радом 16. априла 1919. године. За њеног управника именован је Богољуб Појантић, учитељ са завршеном Богословском школом. Потреба за оснивањем овакве школе била је наметнута природом занимања којима се већина новопазарског становништва тога времена бавила – трговином и занатством. Школу су похађали само дечаци. Ова школа је утемељила правац развоја данашње Техничке школе. У првој години рада, школа је имала два припремна и једно одељење првог разреда. Родитељи и власници радњи били су обавезни да ученике и помоћнике упишу у школу, у супротном следила им је новчана казна. Дужност управника Опште занатско – трговачке школе, Богољуб Појантић је обављао до своје смрти, 1928. године. На његово место постављен је привремени управник Атанасије Вељковић, кога је убрзо заменио Александар Деспотовић, да би 1929. године за  управника школе био именован Станимир Станимировић, истакнути учитељ и наставник Опште занатско – трговачке школе.
Школске 1934/35. године, као и све занатске и занатско – трговачке школе у земљи,  школа је променила назив у
Стручно продужна школа.
[1]
Услов за упис у школу био је да ученици имају завршену четвородишњу основну школу или један припремни разред продужне школе. Школовање је трајало три године.
По завршетку ИИ светског рата, школске 1946/47. школа је наставила са радом под новим називом
Стручна школа за ученике у индустрији и занатству.
Њен управник  био је Вукашин Гредић. Иако још увек није било наставних планова и уџбеника прописаних од стране Министарства просвете, могле су се запазити промене у смислу диференцијације одељења по струкама, односно занимањима.
Школска 1950/51. започела је са Будишом Маркићевићем на челу ове установе, када је добила нови назив –
Стручна школа ученика у привреди.
Међутим, почетком календарске 1951. Вукашин Гредић је поново био именован за управника. Отворено је једно одељење угоститељске струке, а укупан број ученика у школи је повећан.  Настава се изводила у просторијама Вежбаонице.
Школске 1967/68. школи је промењен назив у
Школа за квалификоване раднике
, а настава се изводила у просторијама данашње Националне службе за запошљавање. Наредне школске године десиле су се велике промене у организацији средњег образовања. Савет за образовање је изнео предлог да се целокупно средње образовање интегрише у тзв. Школски центар, а сва права Центра пренесу на Раднички универзитет који није имао верификована занимања, самим тим није могао ученицима да изда сведочанства о завршеној средњој школи.
Проблем је решен обједињавањем две школе у једну под називом
Школа за квалификоване раднике
, на чијем челу је од 1968. до 1971. био Бајрам Бериша. Настава се изводила у изнајмљеним просторијама Радничког универзитета. Наредне године за потребе школе купљена је бивша зграда Дома здравља која је адаптирана за потребе школе. Уместо Бајрама Берише, 1971. године на место директора школе дошао је Изудин Шушевић. Број ученика се константно повећавао, тако да се настава морала изводити у различитим објектима. Поред матичне школе, коришћене су просторије Гимназије, Националне службе за запошљавање и Радничког универзитета.
Школске 1973/74. године школа је добила назив
Технички школски центар „Зенун Хасковић
“. Убрзан развој индустрије и привреде директно је утицао на проширивање делатности школе – увођење нових смерова који образују кадрове за рад у предузећима. Тиме је број ученика био видно повећан, па су, поред постојећих објеката у којима се изводила настава, саграђене и такозване бараке које су служиле као радионице за обављање практичне наставе.
Од школске 1977/78.године, у складу са реформом средњег образовања, школа мења назив у
Образовни центар „Зенун Хасковић
“.  Уведено је такозвано усмерено образовање, конципирано на тај начин да сви средњошколци прве две године похађају програм заједничких основа, а друге две одабрани смер. Школа је едуковала ученике у више подручја рада и струка: машинска, грађевинска, саобраћајна, текстилна, кожарска, дрвопрерађивачка, керамичка.
новембра 1979.
године свечано је отворена зграда садашње Техничке школе са савременим учионицама и кабинетима. Услови рада су знатно побољшани. При школи је постојао и Центар за обуку возача, сертификован за извођење обуке за возаче свих категорија. Ученичка задруга, којом су управљали ученици, представљала је, поред Центра за обуку возача, још један извор прихода за школу јер су произведене предмете продавали у оквиру задруге.
Због повећаног броја ученика и наставника, Образовни центар „Зенун Хасковић“ је 1988. године реорганизован у две основне организације удруженог рада: ООУР „1.мај“ и
ООУР „Миодраг Јовановић“
са заједничком педагошко – психолошком службом, рачуноводством, правном и помоћно – техничком службом. Функцију директора Центра од 1985. до 1990. вршио је Сулејман Маврић. На месту директора ООУР-а „Миодраг Јовановић“ налазио се Адем Бихорац. 1990. године ООУР „Миодраг Јовановић“ је преименован у
Техничка школа „Миодраг Јовановић“
, а за вршиоца дужности директора школе именован је Адем Бихорац.
Ученици Техничке школе су редовно освајали прва места на републичким такмичењима из области машинства, електротехнике и саобраћаја.  Међутим успех није изостајао ни у областима страних језика, српскохрватског, ликовне уметности, историје, спорта…Школа је издавала и свој лист „Генерација X“ који су уређивали ученици.
Као самостална институција, под називом
Техничка школа у Новом Пазару
, постоји од 1993. године. Образује ученике у три подручја рада: електротехника, машинство и обрада метала и саобраћај. У овом периоду почиње интензивније увођење смерова у четворогодишњем трајању којима се ученици у потпуности оспособљавају за наставак школовања на техничким факултетима.
Од 1. септембра 2022, по одлуци Скупштине Града Новог Пазара, школа је добила назив
Техничка школа „Изудин Шушевић“
по дугогодишњем директору ове установе, еминентном научном и културном раднику који је дао немерљив допринос развоју културе на овоим просторима.
Осим редовних, у школи се образују и ванредни ученици ИИИ, ИВ и В степена стручне спреме. У периоду од 2001. до 2004. вршилац дужности директора школе била је Муенеса Гилић, а од 2004. до одласка у пензију 2012. године, функцију директора вршио је Адем Бихорац. Након њега, на место директора је именован Нусрет Муртезић, а од 2016. на челу Техничке школе налази се Хидо Љајић.
Од догађаја који припадају новијој историји посебно место заузимају ученици у програму Достигнућа младих (Јуниор Ацхиевемент), који се у Србији спроводи од 2005. године, а за циљ има развијање предузетничког духа младих. Тимом Техничке школе руководи професор Мирза Шемсовић.
У области школског спорта ученици Техничке школе постижу изванредне резултате. Немогуће је набројати све њихове успехе и медаље. Чак и међу врхунским спортистима и репрезентативцима у земљи има много наших бивших и садашњих ђака. Школске 2020/21. ученик Техничке школе Фарис Гуџевић ушао је у пионирску рукометну репрезентацију Србије.
Школске 2017/18. године у школи се први пут почело са реализацијом наставе на босанском језику у 5 од укупно 10 уписаних одељења. Представници Бошњачког националног вијећа су за ученике обезбедили уџбенике на босанском језику из неколико предмета: босански језик и књижевност, хисторија, математика, ликовна умјетност и музичка култура.
Исте године у Техничкој школи је уписано одељење Механичар моторних возила у коме се настава изводи по систему дуалног образовања. Корени овог вида образовања налазе се у некадашњим занатским радњама, а систем функционише по принципу учење кроз рад.
Наставно особље Техничке школе је у раду са ученицима с посебним потребама показало завидан ниво професионализма и одличне резултате. 2018. године ученица машинске струке Техничке школе, Дина Татаревић, проглашена је за најбољу слабовиду ученицу у Србији.
Осим ученика с посебним потребама, школу похађају и ученици из маргинализованих група – расељени Роми. Школске 2018/19. завршни испит из саобраћајне струке положио је Миљајим Краснићи, стекавши звање Возач моторних возила. Диплома Техничке школе представља потврду да је Миљајим први ученик ромске националности у Новом Пазару који је успешно завршио средњошколско образовање.
Од 2016/17. број ученика је у сталном порасту. Школске 2020/21. године наставу похађа 1080 ученика распоређених у 43 одељења.
Због пандемије Цорона вируса, 16. марта 2020. редовна настава у целој земљи је прекинута. Настава се до краја школске 2019/20. изводила онлине. Школска 2020/21. је започела применом комбинованог модела наставе.
Школска 2021/22. започела је са 1124 ученика распоређених у 43 одељења. Проблем просторне организације оволиког броја одељења решен је, осим преграђивањем постојећих учионица, ефикасним распоредом часова. У издвојеном школском објекту, осим радионица за практичну наставу, искоришћен је сав расположиви простор за потребе кабинета стручних предмета, чиме су учионице и кабинети главне школске зграде растерећени. На овај начин створени су услови за несметано извођење наставе. Интензивирано је учешће ученика Техничке школе на такмичењима из општих и стручних предмета, на којима постижу завидне резултате. Школа је била домаћин регионалног такмичења машинских школа које је, захваљујући ефикасности и ангажовању ученика и наставника, реализовано веома успешно, на задовољство и гостију и домаћина.
У школској 2022/23. у школи има 40 одељења са 1033 ученика. Наставља се са уобичајеним наставним и ваннанставним активностима; и наставници и ученици пружају максималан допринос остварењу мисије школе.
НАЗИВИ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ
НАЗИВ
ОД
ДО
1.
Општа занатско – трговачка школа
1919.
1934.
2.
Стручно продужна школа
1934.
1946.
3.
Стручна школа за ученике у индустрији и занатству
1946.
1950.
4.
Стручна школа за ученике у привреди
1950.
1967.
5.
Школа за квалификоване раднике
1967.
1973.
6.
Технички школски центар “Зенун Хасковић”
1973.
1977.
7.
Образовни центар “Зенун Хасковић”
1977.
1988.
8.
ООУР “Миодраг Јовановић”
1988.
1990.
9.
Техничка школа “Миодраг Јовановић”
1990.
1993.
10.
Техничка школа у Новом Пазару
1993.
2022.
11.
Техничка школа “Изудин Шушевић” Нови Пазар
2022.
ДИРЕКТОРИ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ ОД 1919. ДО 2022.
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ
ОД
ДО
1.
Богољуб Појантић
1919.
1928.
2.
Станимир Станимировић
1929.
1934.
3.
Вукашин Гредић
1946.
1948.
4.
Хивзо Зејнелагић, Александар Марјановић, Живојин Грбић
1948.
1949.
5.
Мирко Отовић
1949.
1950.
6.
Будиша Маркићевић
1950.
1951.
7.
Вукашин Гредић
1951.
1968.
8.
Бајрам Бериша
1968.
1971.
9.
Изудин Шушевић
1971.
1985.
10.
Сулејман Маврић
1985.
1990.
11.
Адем Бихорац
1990.
2001.
12.
Муенеса Гилић
2001.
2004.
13.
Адем Бихорац
2004.
2012.
14.
Нусрет Муртезић
2012.
2016.
15.
Хидо Љајић
2016.
–
У Новом Пазару                                                                    Аутор: Дина Омеровић, проф.енгл.јез.
године
[1]
Буллетин – Буреау оф Едуцатион, 1939. Уредба о организацији, наставном плану, стручној спреми наставника и употреби уџбеника у стручним продужним школама од новембра 1934. године И број 39880/Х Министарства трговине и индустрије Краљевине Југославије
ОРДЕН ЗАСЛУГА ЗА НАРОД
УКАЗОМ ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ БРОЈ 41 ОД 2. ЈУЛА 1980. ГОДИНЕ ЗА НАРОЧИТЕ ЗАСЛУГЕ И УСПЕХЕ У СТРУЧНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАВАЊУ КАДРОВА ЗА ПОТРЕБЕ ПРИВРЕДЕ И ДОПРИНОС ШИРЕЊУ ПРОСВЕТЕ И КУЛТУРЕ
ОДЛИКОВАН ЈЕ
ТЕХНИЧКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР „ЗЕНУН ХАСКОВИЋ“ НОВИ ПАЗАР
ОРДЕНОМ ЗАСЛУГА ЗА НАРОД СА СРЕБРНИМ ЗРАЦИМА
ПОВЕЉА О БРАТИМЉЕЊУ
ШКОЛСКИ ЦЕНТАР „СЕРГИЈЕ СТАНИЋ“-ТИТОГРАД и ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР „ЗЕНУН ХАСКОВИЋ“-НОВИ ПАЗАР СВОЈУ ДУГОГОДИШЊУ САРАДЊУ КРУНИШУ ОДЛУКАМА ОРГАНА УПРАВЉАЊА,ТЕ ПРЕКО ОВЛАШЋЕНИХ ПРЕДСТАВНИКА
ПОТПИСУЈУ
ПОВЕЉУ О БРАТИМЉЕЊУ
РАДНИ ЉУДИ ШКОЛСКОГ ЦЕНТРА „СЕРГИЈЕ СТАНИЋ“ И ОБРАЗОВНОГ ЦЕНТРА „ЗЕНУН ХАСКОВИЋ“ ПРОШИРУЈУ МЕЂУСОБНУ САРАДЊУ ИЗ ОБЛАСТИ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА,КАО ВЕОМА ВАЖНЕ ДРУШТВЕНЕ НАДОГРАДЊЕ И ТЕМЕЉА НА КОМЕ ПОЧИВА БУДУЋНОСТ НАШЕ ЗЕМЉЕ.ОВА ПОВЕЉА БРАТИМЉЕЊА ЈЕ ПЛАМИЧАК ИСКРЕНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА СА ЖЕЉОМ ДА СЕ ПОЈАЧА И ПРОШИРИ НА СВОЈЕ ГРАДОВЕ ТИТОГРАД И НОВИ ПАЗАР,НА СР ЦРНУ ГОРУ И СР СРБИЈУ И ЧИТАВУ СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ФЕДЕРАТИВНУ РЕПУБЛИКУ ЈУГОСЛАВИЈУ И ПРЕТВОРИ У БУКТИЊУ ТРАЈНОГ,НЕРАСКИДИВОГ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА КОЈЕ ТРЕБА ВЈЕЧИТО ГАЈИТИ.
АКО ЉУБАВ ПОВЕЗУЈЕ,РАД ОПЛЕМЕЊУЈЕ,БРАТСТВО ОБАВЕЗУЈЕ У ЗЛУ И ДОБРУ.
У Титограду,19. маја 1990.
ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР „ЗЕНУН ХАСКОВИЋ“
Предсједник Савјета
Тузинац Мухамед
ДИРЕКТОР
Сулејман Маврић
ШКОЛСКИ ЦЕНТАР „СЕРГИЈЕ СТАНИЋ“
Предсједник савјета
Манојло Војводић
ДИРЕКТОР
Божидар Јабучанин