Riječ profesora

-16. juni ’22.-
By Jusko Bajramović

Jutro je kao i hiljade prošlih i ko zna koliko budućih jutara. Šablonizirano spremanje, toalet, dezodorans, odeća, ključevi, torbica, slušni aparat u uhu. Mobilni. Neizostavni mobilni. To đule, okov postmoderne, externi organ našeg bića bez kojeg jedva dišemo. Ne umijemo da hodamo, ruke nam se grče a mozak u amneziji, mobile.
Iz podstepenišne ostave izvodim prevoz, bike moj dragi, sa korpom pred volanom. Sa biciklom sam sviko toliko da često pomislim kako sam sigurniji i stabilniji u kretanju biciklom nego kad pješačim, kad hodam.
Prvo do bankomata, jutros ne podižem pare nego vraćam bankomatu, trebaju mi na kontu da bih poslao ćerki Merjem neki iznos.
Potom pravac škola, danas je drugi veliki dan mog odeljenja, i mene kao razrednog, drugi dan maturskog ispita. Jučer su imali test stručno-teorijskih znanja a danas rade praktični maturski rad.
Kasnit će početak zakazan u 10h jer nemamo struje u školi. Anonimni poziv je javio da je postavljena bomba u osnovnoj školi do nas. Znam za jednu ‘bombu’ koju povremeno viđam u njihovom dvorištu, predaje nešto toj dječici, a očito se danas ne radi o njoj. 😊
I tako, oko pola 11 dođe struja i počela je sesija maturskog praktičnog rada, jedni rade tehničko-tehnološku dokumentaciju za radni komad na CNC strugu a druga grupa odrađuje zadatak izrade radnog dela-obratka na CNC glodalici. U ispitnoj komisiji smo ja i kolega Senad Dolovac a stigo nam je i 3-ći član ispitne komisije, Mirsad Graca, moj drugar i kolega, vlasnik firme ‘Gracijani’.
Potrajalo je ovo sa maturskim praktičnim radom nekoliko sati, pa plus rad nas tročlane komisije, otegnu se to do 16h. Pisanja preko glave, procedure kompleksne, suma-sumarus svi su prošli, uz podršku nas 2 profesora, mentora. Sumirajući utiske i smisao ukupne ove procesije, iskren i neumoljiv je osećaj, a zapravo pitanje, koji qlinac ovi momci, đaci, ovde rade i šta ovo glumataju i kao nešto savladano i naučeno pokazuju. A sami, samostalno, ni opepeljit, nešto bi i uspeli ali bi to bilo daleko od dovoljnog za prolaz, za položit. No, u sledeće generacije malo više polažemo nadu u bolji uspjeh i savladavanje vještine i znanja u radu na CNC mašinama. Oformljena su 2 dobra kabineta, CNC Glodalica i CNC Strug u kojima imamo kompjuterski upravljannu glodalicu i strug i na kojima se đaci obučavaju i stiču vještine i znanja za CNC tehničare.
I tako ovi srednjoškolci čitavih 4 godine nazor dolaze i hule sudbinu i roditelje, što ispaštaju i trpe ovu robiju zvana škola.!
Jedan od ovih učenika, maturanata, stalno je po šumi, porodični posao, seku i režu metarska drva za ogrev, ovaj drugi, pravoslavac, isto to i plus kolje stoku sa ocem, često postavi i sliku mesarsku na whats app grupu. Ovaj prvi drvoseča, musliman, ga psuje – hebo te krmak, što ga objavljuješ.!?
Sledeći se bacio na frizeraj, šiša narod, mlađi uglavnom, četvrti radio u kafiću a sad sve više odmenjuje majku i oca na pijaci, imaju tezgu i prodaju posteljine. Peti sa ocem na kvantašu sa voćem i povrćem. Šesti se bavi izradom nameštaja od pločastih materijala, u prevodu od iverica i medijapana. E dvojica, najboljih po uspjehu nemaju radni angažman. Oni su malo više posvećeni školi i učenju i očito odudaraju, manjina su, posvećeni školi i stalo bi im bilo i malo više do učenja i savladavanja ovog CNC zanata kad bi mogli da se odupru pritisku šestorke koja je nabaždarena na mod- nama ovaj CNC smer ništa ne treba u životu.! Realno rečeno, ova 6-torka su zalutali u prostoru i vremenu. Kao i većina djece, idu u školu a mnogo bi voleli da ne idu ili kad već moraju da idu, da ih profesori ne maltretiraju i ne teraju ih da nešto pišu, crtaju, računaju. Jer to im nikad u životu neće trebati.! Možda će trebati kasnije, za koju godinu, no oni ne žive za neke godine koje će doći. Po ko zna koji put se potvrđuje kako je zapravo primarna uloga škole ona socijalna i društvena dimenzija odrastanja i stasavanja omladine dok obrazovna uloga škole ostaje drugoplasirana na lestvici vrednosti i značaja.! Srednjoškolci žive samo za sadašnji trenutak, samo danas, i to bez zamaranja mozga, ruku i nogu. Neka su živi i zdravi. Život će ih već svakako prilično surovo ali i sa mnogo lijepih trenutaka isklesati i iskaliti za uloge koje su im predodređene.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.